Poslovođa

"...Nije da se falim al kako sam ja bio bistar kad sam bio mali celo se selo čudilo. Kad je sabor o Ilindanu pa dođu ovi naši iz Beograda i još od kojekud svi se čisto zaprepašćuju kolko sam napredovo od lane. Imo je jedan u našem selu bio u četnicima u prošlom ratu al pismen čovek bio  mada je taki izbor napravio on me redovno zvao kad prolazim putom pa mi dadne medenjak il tako nešto drugo sladko i sve me ispitkiva a ja samo vezem..."

"Pazite, pašće Vam bušilica..."

"Neće more držim je ja s nogom, vidiš. Pogle kako stojim, ni tica mi ravna nije, ispraksovo sam se ja na ovom poslu mogo bi žmurećki da ga radim. I poče ti pričati kaže on meni jedared da teram moje da me dadu dalje u školu sam’ se ja nešto mislim: e moj ti de to ćalu da spomenem, razbio bi me ko duleka! On ne može da iščeka da ojačam pa da mu ispomažem, kaka te crna škola... Al ne bude ti on lenj, nego jednom spopadne mog ćalca pred zadrugom, a moj ti je otac bio slab prema njemu inponovo mu nešto sumljam da je i on bio sinpatizer četnika al nikad mi deca to nismo čuli od njega samo što sam ja bio đavo pa sam to odma uočavo i oće biti neće biti povuci potegni dadoše ti tako oni mene na zanat..."

"Čini mi se da to neće biti tako brzo, kao što ste rekli?"

"Kaki neće saće ovo da plane nego me zajebava ovaj šaf nemogu da zašafim a on ti drži celu kolstrukciju nikako neće da se okrene bar jedan krug ondak bi ga ja na silu dovrno..."

"Majstore, te lajsne kao da su duže...?"

"Ćero merio sam ja tri put, u minimetar je to tačno, no ti nemaš oko. Tako i ovi moji u prodavnici kad utovaraju regal kažu šefe ovo neće moći ovako moraćemo na šreh a ja samo pogledam i ako vidim da oće ima da stane i tamo de ne može..."

"Makar na silu?"

"Jok more kaku silu imam ja oko i za divenzije i za sve. Kad je trebo jedan da dobije poso kod mene u prodavnicu zove me preko telefona kadrovik iz uprave i kaže da će da ga pošalje u prodavnicu kod mene da ga ja ocenim kaki je nemo posle da se žalim nemo da bude nismo videli ako ispadne da je ništak ja reko važi pošalji ga i ne brigaj imam ja oko samo pogledam čoveka a ako još i prozbori koju odma ga legitimišem..."

"Zašto ga legitimišete?"

"Zato što sam intelegentan i metnem ga u kategoriju di spada i on odatle nikud ne može koga ja jednom neđe turim taj je  turen!"

"Okategorišete ga, znači?"

"A?"

"Ništa. Majstore, a da ja, ipak, zastrem nešto preko tepiha, mnogo te strugotine ima?"

"Nemo se ćero trenažirati sve ću ja to posle da očistim ovom mojoj magnetnom krpom što mi burazer dono iz Švedske ti samo sedi tu i gledaj i uživaj. I poče ti pričati došo taj mali sav nešto spetljan gledam ti ja one njegove pusule sve je kako treba ne kažem i podoban je i to al ne da mi đavo mira pitam ti ja njega da mu nije ko na robiji bio kad ti se on uzvrte pa sve krši prste i kaže da nije ako se ne računja deda što je umro na Golom otoku zato što je bio ibeovac te ga tako nisu ni saranili na njiovom groblju e mislim se ja nije mene džabe onaj četnik legitimiso ko bistorg odma sam znao da s tobom nisu čista posla al ne govorim mu to nego kažem da je kobajagi veliko zainteresovanje i da on lepo ide kući a mi ćemo mu javiti šta smo odlučili čim odlučimo."

"Vi niste roletnar?"

"Ih ja nisam roletnar!? Ja sam ti kantica za sve da vidiš kad o dvaesdevetom koljemo posek kaku kafurmu ja napravim, nema posla koji numem da radi, i da malam, šijo sam ja za vojsku gaće vojničke, ništa ti mene nije sramota a imam zlatne ruke i sa ženama da prostiš nisam loš znam šta vole pa se profinim pa izvolte pa šta je po volji pa joj pridržim kaput pa joj izmaknem stolicu al to je pre bilo sad sam u godinama al nisam ni sad s raskida kad dođe tako neka da kupi ćerki spavaću sobu u miraz...dodaj der mi to testere ćero..."

"Nećete, valjda, da testerišete nasred sobe?"

"Samo ovi rez ovaj prozor nešto pokratak ne ulazi vi dovoljno sunčane svetlosti a to je šteta šta ovo neće jebem ga usta držder za ovi kraj..."

"Rekoh li ja Vama, čim sam ih videla, da su lajsne preduge?"

"Nisu ni za minimetar duže nego su prozori kratki odma ću ja to po kratkom postupku da sastružem i skratim. I poče ja da ti pričam za tog malog kako mu videh leđa ja zovnem na telefon kadrovika i reko alo Cane nema pojma da ga primimo jes da je socijalni slučaj ali ja sam ipak šef i računopolagač moram o svačem da mislim a on mi deluje ko elemenat neću sutra da bude ti si odlučivo ionako mi je ovolka glava ako veruješ jedva čekam da dođem kući i da legnem a ona moja počne što sam nakačio zavesice u varburga mada sam joj čudestvenije puta reko da to nisam zbog švaleracije metno nego da ne gledaju dok vozim lajsne i ramove još ja to radim u dokonom vremenu al ipak sam šef u prodavnici ne mora niko da mi prigovara ako ne mora pa jel tako... šta sad ovo ispada?"

"Da niste prekratili?"

"Nisam. E jebo ga ja vidi da je se okratilo. Ćero odo ja da zatvorim prodavnicu neka mi ga alat ovdi i da trknem na jedno mesto obećo sam čoveku još nomad i onda dolazim da ovo završim nema ovde još ni posata posla..."

* * *

"Ja brži otud nego odvud jelda? Došo bi ja more i ranije nego ovaj što sam bio kod njega navalio da mu budem kum sinu najesen se ženi. Sade, znam ja da on to više mene zove što računja da ga posle zaposlim kod mene u prodavnicu al nekako ne mogu da dobijem preležo je infrakt i tako ti ja pristado na kumstvo samo se uvek setim kod mene u selu bio jedan što je odbio najboljeg druga da mu bude kum. Nešto su se bili zamerili i šta se poslen desilo znaš kako su bili stojeći četiri ektara imali i vodu u dvorištu znaš šta je u ono vreme bila voda u dvorištu?! Kad oćeš, sve im pođe naopako išli i po vračarama i gatarima majka mu veselnica grdne darove po manastirima davala al nije bilo vajde i sanja ti ona jednu noć kao plevi ona u bašti..."

"Majstore, Vi ovo večeras nećete završiti?"

"More vidim i ja da sam skilavio šta me ovo svrbi kosa sunce joj jebem još stalno perem glavu onim zelenim šamponom od jabuke u velikoj flaši redovno samo taj trošim kad ti ustaješ ujutru jel raniš ili kad?"

"Mislite, da ni sutra ne radim?"

"Pa nemo raditi ostani odmori se i ja dolazim kastom da ovo načukam nema ovdi još ni sat posla al sad sam nešto izmalakso doći ću ja rano samo da odem da otvorim prodavnicu niko drugi nema ključ znaš kako odgovornost je to nemož da poveriš ključ svakom ono ne kažem ovi moji iz prodavnice su dobri ali u se i u svoje kljuse uvek ja to imam na umu. I onda me eto da ovo zbrzam i idem i ja dalje imam za sutra na četiri mesta pogođeno najgore su mi grao to sam sa jednom uspijušom pogodio e ništa gore nema nego kad žensko nosi pantalone u kući onaj njen šonja ne progovara a ona ne tuli. Još joj ja lepo kažem gospođo grao vam  se prljaju i najteže ih je zameniti kad se slomiju al šta ćeš žensko ko žensko kratke pameti. Ajde javi nekom tvom šefu da nećeš doći da znam pa d idem."

"Prošla ponoć, ne mogu sada nikoga da zovem, ali, neću raditi. Hoćete li sigurno sutra doći?"

"Au što si ti nakraj srca pa pitaj koga oćeš za mene nikog nikad izlago nisam. Samo ti nemo ići sutra da radiš i eto mene da ovo odma dokrajčim."

* * *

Nije došao sutradan a ni narednog dana.

Došao je petog dana. Sa rukom u gipsu i sinom. Sin je pokupio alat, majstor je naplatio rad i materijal, kao da je sve završio. Istog dana, došao je roletnar, sve ponovo uradio, bez priče, i naravno, naplatio i rad i materijal.

Posle nekoliko dana, rekla je, u razgovoru sa kolegama, da treba da oboji drvenariju u stanu.

"Čula sam za dobrog majstora, radi kao šef u nekoj prodavnici nameštaja, kažu da radi brzo, kvalitetno i jeftino, u slobodnom vremenu" -  reče koleginica.