Sekira

Kupismo u "Merkatoru" sekiru.

Proizvođač "TOVARNA KOSIN SRPOV".

Zemlja porekla: Slovenija.

Godina prozvodnje 2007.

Opis: Sekira univerzalna 1,5 kg. z ročajem.

Ročaj je boje drveta, prelakiran, na dnu plav.

I sekira je plava.

Cena: 1.599,00 dinara.

Ali, prvo...

U supermarketu kupili neke sireve, pavlake, pršutice, jaja, nekolko kutija pizza, tečnost za brisače.

Na kasi platili, dali zelenu MerkatorPica karticu da nam je gospođa overi provlačenjem i dobili:

Popust jer kupujemo nedeljom;

Nova 4 boda;

Kupon za komplet čaša;

Kupon za novogodišnju veliku nagradnu igru;

Kupon za 10% popusta pri kupovini u butiku "sineqanon" i još nekima, ja zaista ne mogu da im popamtim imena i oni su meni svi isti; preskupi, sa anoreksičnim ribama, sterilnim enterijerom i muzikom koja razvaljuje. Čak ne znam da l sam i ovaj dobro napisala, al nema veze, oću nešto drugo da vam pričam.

Siđosmo u prizemlje, odosmo na odeljenje nameštaja, tražismo sekire, ne nađosmo ih tu nego na alatima (lažu oni ozgo da su sekire na nameštaju), probasmo prstima jesu l oštre (jesu do mog!), al šta da radimo, pukle nam sekire, prvo jedna, pa onda i druga, al je bre baksuzan ovaj mesec, samo nešto puca, đa server đa sekira, dođosmo na kasu, opet ja izvadih pica karticu, dobih popust zbog nedelje, dobih 15% popusta ako kupim sto za kompjuter (nisam kupila), dobih kupon za novogodišnju veliku nagradnu igru, dobih popust za ulazak na klizalište i nova 4 boda.

Ukupno sam imala pun novčanik kupona, kartica, bodova, skoro 300% popusta na sve što poželim i još neke artije.

Pošto sam dete iz radničke porodice, takoreći poluseljače, a uz to sam i šumadijski domaćin, uljudno sam pitala gospođicu na kasi da li daju neki popust ili bodove ili kupone ili bilo šta i na klepanje sekira nedeljom.

Ona me gledala dugo, dugo, i rekla: "Molim?" Rekla je „molim?“

Opet sam pitala klepaju li nedeljom s popustom, a ona je rekla "Ne."

Rekla sam: "Dobro", uzdahnula duboko, a onda nastavila: "Izvinte, a na kom odeljenju klepate sekire po punoj ceni?"

Ona je rekla "Šefeee!!!" Šeeeeefeeeeeeee!

Dođe neki brko, sav ušminkan i prozapadnjačkog stajlinga i pita kako mož da pomogne. Rekoh mu kaka pomoć treba.

On reče da ne klepaju sekire ni na jednom odeljenju.

"Pa šta da radim s njom vako tupom?" - pitala sam očajno, dok se moj muž smejo ko zadnja budala, dabogda mu preselo.

"Pa odnesite nekom Romu da Vam to uradi" - reko je šef.

"A u Sloveniji, je l i tamo Romi klepaju?" - zanimalo me.

"Ne znam, verujte."

"A u Kanadi?"

"Ni to ne znam!"
"Dobro, verujem da ne znate, al šta mislite, ko njima tamo klepa?" - samo što nisam klekla pred njega.

Onda se on pridružio mom mužu u cerekanju i ja sam skapirala da nije nikakav fini prozapadnjak, nego obična baraba ko i ovaj moj što je. Dakle, ja ti ovo prodajem i naplaćujem, a ti  vidi šta s tim dalje, da l’ da trkneš do Kine ili Malezije ili Kube, da bi sekira mogla da radi ono zbog čega je napravljena.

Otišla sam i sela u narodno vozilo rešena  da ni s kim neću reč  progovoriti pet dana.

Samo možda kasnije s Romom D.M. iz K.Miloša ulice, ako ga nađem kod kuće, tj. ako do sad nije umro, pošto sam ga poslednji put videla pre mnogo godina, kad je mom ocu klepo sekiru i kad ni tada nije bio baš mlad.

Našla sam ga.  Nije umro. Uradi čovek očas posla, Bog mu dao zdravlja.