Vi koji ste mi čestitali stoti post, da vas ne prozivam poimenice
kao vi mene. Jeste bre vi normalni? 70% vas zna da sam na pojedinim sajtovima
imala više postova dnevno ponekad. Pa majke mi. :?
Misim važi ako ste teli da napravite zonfa, al ako ste
mislili ozbiljno, onda ste mnogo blesavi. I ne, ne recite da nije isto post na
forumu i blog ovde. Ko kaže da nije? Jok i nije. Teže je i više vremena treba
za prekopirati kôd sa YouTube i ispod napisati "Uživajte!" nego
napisati odgovor na iole ozbiljnoj temi na forumu? Ma da, kako da ne - kaže
Čola a ja mu se pridružujem.
Vi koji ste poslednjih dana otvorili blogove, molim vas:
Ne dovodite me u situaciju da
- mislim da ste zbog mene otvorili blog;
- mislim da sam zato u obavezi da ostavljam komentare na ono
što natrućate (eventualno);
- odem ja, jer je nemoguće sa vama biti na istom mestu iz
prva dva razloga.
NE PIŠITE PESME!
Ne mudrujte!
Ne koristite slova kao boje u apstraktnom slikarstvu.
Ne razumem.
Kao što ne razumem da se neko danima i mesecima obraća
jednoj osobi pesmama i pismima, gde je prva rečenica "Sećaš li se?"
Kad i kako mi da saznamo seća li se?
Čita li osoba kojoj je to upućeno te pesme i pisma?
Da?
Pa što ne odgovori?
Ne?
Pa kome ih pišete?
Praznite se?!
Aaaaaaaa.
Dakle, moji dragi vi, vi pokušajte da se ne ponašate, a ja
ću pokušati da malo sredim živci.
Znam da me nije briga šta ko piše ni kome piše, ali zar nije
najmanje što zauzvrat mogu da dobijem da ni njih ne bude briga što ja to radim
na ovako prozaičan način? Više me nikad neće dotaći to što mi govorite
"ti" (ne, ne mislim da treba da pređemo na "vi", nego da,
ako je eskplicitno da se ne radi o meni, onda se, jebemliga, i ne radi o
jebenoj meni), a odgovori će mi biti ko deo Константиновог komentara od onomad.
Константинов deo komentara od onomad:
:кез:
I nemojte me ljubiti pliz.
Mene čim neko poljubi ja oću da se udajem.
Dva put su me poljubili i oba puta sam se udala. :(