Dreš

Tog leta podigosmo kredit. Tojest, muž ga podiže, a ja potroših dok si rek'o piksla ili keks, zavisi da l' više voliš da pušiš il' da jedeš. Zato što sam u našoj kući ja pametna, pa znam šta nam treba, a trebalo nam sve. Od kad smo se skućili, ništa novo nismo kupili i sve je bilo bataljeno.

Kupismo frižider, onaj što naručuje jaja preko interneta. Im'o i recept za lazanje i sos od paradajza, im'o i česmicu za ladnu vodu, baška od vrata. Košt'o boga oca, al' nismo žalili, samo da više ne gledamo ledene gromade u starom. Kad međutim, nije 'ladio. Dolazio majstor, čačk'o i zamenio prilično kablova i poneku žicu, al' nije vredelo. Te ga vratismo prodavcu, da ga uvali sledećim slepcima. Uzesmo bosanski, bira ili mira se valjda zove. (Zalepljena mi slika kornjače preko znaka, pa ne vidim.) On nije konektovan i nema česmu, al' se zato samootapa, tako da ne mislimo o ledu.

Uglavnom, kad smo sve pokupovali, otišli smo, k'o što je red, u kafanu. Kad smo se vraćali, našli smo kornjaču.

Ona prelazila put, ja je videla, muž stao, izašli i jurili je, u'vatili i doneli kući.

Na internetu se odma' raspitala šta jedu kornjače i dala joj zelenu salatu sa AD kapima. Posle je istuširala, provela je naokolo da se divi svemu što smo pazarili od kredita, a onda je smestila na terasu i poljubila je za "laku noć".

Ujutru je nije bilo ni u krevecu ni igde.

Kaže muž: "Kako od sramote da kažem da nam pobegla kornjača? Kako bi zeca sačuvali?"

Ja sam samo plakala, pa je on izaš'o na plus četrdeset i nešto malo više i zavirio u svaki budžak naše mesne zajednice. I naš'o je i vratio kući.

Onda sam je slikala. Rek'o, ako opet pobegne, da k'o u filmovima kad pokazuju sliku i pitaju da l' je ko skoro video tu osobu u kraju.

Kad je posle tri dana opet pobegla, pokazivala sam sliku svakom ko je hteo da gleda. Al' je nismo našli, pa sam sliku zalepila na frižiderov znak.

Zato neću više o njoj, nego o mašini za veš, koju smo takođe kupili. Stara nije 'tela da centrifugira, ja sam se nervirala i patila, život je prolazio, a vrućina je postajala elementarna nepogoda.

Moja majka je imala običaj da kaže da nam je u kupatilu "k’o u dupetu".

Kao mala, mislila sam da to znači da je prljavo (mada i nije bilo, bar ne preterano), kasnije sam shvatila da znači da je malo. Sad, ovako matora, ne shvatam na čije je dupe mislila, al' nema veze. Poenta je da je tih dana u mom kupatilo bilo k'o u malom dupetu. Zato što je kadica sa neiscentrifugiranim vešom stajala u kadi, a kada je veličine nešto klempavijeg uveta, pa kad sam htela da se svaki čas tuširam, vadila sam kadicu sa vešom i... i ludeo mi nervni sistem.

Stigli su Majstor i Mašina.

Majstor je poželeo "dobar dan" i pit'o " 'de ćemo je?", ja sam rekla "u kupatilo", al' ona nije 'tela da prođe kroz vrata. Al' kad sam je pogledala onako, prošla je k'o bela lala. A i digli smo je pet metara u vis, pa je iskosili, pa iskošenu još malo zakrenuli pa... Pa je tako 'ladno prošla.

Da ne zaboravim da kažem da sam htela da se kladim da je u paklu hladnije nego u stanu, al' niko sa mnom nikad neće da se kladi, jer se ispostavi da sam ja uvek u pravu.
"Prvo je pustite na prazno, samo ubacite kalgon i na devedeset stepeni, sa centrifugom..."
"Ne'am kalgon."
"NEMATE?"
"Nemam. Imam sodu bikarbonu, ako vrši pos'o?"
"Imate sodu a nemate kalgon... Hmm... Pa jeste koristili sodu u staroj?"
"Jok. Muž koristi sodu za gorušicu, frtalj kila dnevno ponekad. E sad... ako 'mesto sode počne da zgutava "kalgon", biće super... Msm, mašini će biti super."
Pogled'o me malko čudno, uzdahnuo i odmahnuo rukom:
"Doo-bro. Onda sad da Vam objasnim kako radi... Ovo ovde..."

"Je l' ima uputstvo?"

"Ima, ali nije na srpskom."

"Snaći ću se. Kol'ko Vam dugujem?"

"Ništa. Ali moram da Vam pokažem..."

"Ne morate, vrućina mi. Molim Vas, nemojte."

"Saslušajte me. Moja obaveza je..."

Mašinin izgled:

Bela. Plastična. Tri dugmenceta i jedno dugme. Kaseta za prašak. Vratanca na bubnju. Kabl. Crevo za vodu. Vratanca za filter.

Šta tu ima da se objašnjava? Da kabl ide u struju a veš u bubanj?

Nisam mu dala da mi pokaže kolko je pametan i stručan. U onolicnom vrelom kupatilu, ni Tesli ne bih dala.

Dalje su se stvari odvijale ovako:

Posle desetak dana, Mašina nije htela da centrifugira.

Zovnula sam servis, javila se devojka.

"Šta perete?"

"? ? ?"

"Halo? Gospođo?"

"Molim?"

"Pitala sam 'Šta perete'?"

"Kanarince i uštipke sa sirom, šta drugo?"

"Znate zašto Vas to pitam? Zato što je ona programirana da pre centrifugiranja ravnomerno rasporedi veš u bubnju. I ona to radi... sačekajte malo... (pet minuta sam malo čekala!)... dvanaest puta. Sačekajte malo."

Opet sam čekala...

"Halo? Gospođo? Jeste li tu?"

"Aha."

"Jeste li me čuli?"

"Jesam. Čekam."

"Dobro. Doviđenja."

"Alo?"

"Da?"

"Rekli ste da sačekam malo?"

"Pa jesam. Sačekajte."

"Pa šta da sačekam?"

"PA DA RASPOREDI VEŠ!"

Zovnula sam ponovo posle dvadeset minuta. Morala sam.

"Opet ja. U vezi bošove mašine u garanciji, koju sam kupila pre deset dana. Nije ga rasporedila. Stala je."

"I?"

"I sad sijucka."

"Gde sijucka?"

"Tamo 'de je nacrtana centrifuga."

"Aha. Znači nije mogla da rasporedi veš."

"I šta sad ja da radim?"

"Otvorite vratanca pa ga rukom rasporedite i uključite je da onda centrifugira. Mislim, ne znam šta perete... to se dešava ako je previše veša... ili premalo... ili ako je sintetika... najlon... čipka... nešto tanko... ili dva frotira... zato sam Vas malopre pitala šta perete."

Još osam puta je bilo tako. U dlaku. Al' nisam zvala, zbog živaca.

E juče jesam.

"...ona je isprogramirana da pre centrifugiranja ravnomerno rasporedi veš u bubnju. I ona tako radi deset-dvanaest put..."

"Lutko, ona tako radi već dva meseca. Pa ili vi meni pošaljite majstora ili ću ja vama inspekciju. Dosta sam raspoređivala!"

Poslali su majstora.

"Rekoh ja Vama onog dana da me saslušate, al' Vi nećete. Ona je tako programirana da..."

"Je l' vidiš negde da je nepravilno rukovano?"

"Ne."

Odvela sam ga na terasu, na kojoj je bilo vode do kolena, koja je kapala sa okačenog veša.

"A je l' vidiš ovo?"

"Ne mogu da verujem! Moram da joj izmerim otpor."

Drndao je i čačkao, pa izvadio mobilni:

"Alo? Đole? Kol'ki treba da bude otpor na bošovkama?"

Čula sam Đoleta:

"Od sedamnaest do dvadeset pet."

"Auh! A šta bude ako je skoro sto?" – pitao je i uvukao telefon u uvo, tako da nisam čula šta bude.

Prekinuo je vezu i uzdahnuo k'o da će da zaroni.

"Pa ne znam. Predviđeno je da ona... Kol'ko ste veša stavili?"

"Ono s terase."

"Kolk'o je to u kilogramima?"

"Pedeset, onako neisceđenog. Al' dok je bio suv nije im'o više od tri."

"A ona je predviđena za od kilo i po do sedam kila."

"Da. Pa?"

"Pa ništa, samo kažem. Možda da ste sačekali da rasporedi... Kol'ko ste čekali?"

"Ovako... Iz Beograda sam se vratila oko pola šes', popila kafu i istuširala se, znači oko pola sedam sam je uključila. Kad ni do pola deset nije ubacila u centrifugu, zvala sam servis."

"Pa jeste, dešava se. Ali ne tako često. Tako su isprogramirane. Morate da..."

"Je l’ ti to meni govoriš da je ovo poluautomatska mašina? Da moram da metanišem isred nje i virim kroz staklo šta ima novo unutra? Da ručno raspoređujem veš? Za skoro četiri stotine evra? Je l' mi to pričaš?"

"Tako nekako. Ali ne uvek. Drugima se desi jednom u pedeset pranja, ponekad i ređe. Kako to Vama već deseti put neće – nije mi jasno."

"Dakle sam srećna kol'ko sam teška. Moja keva je u mašinu ubacivala veš na pranje, odlazila na posao i pri povratku ga čistog i isceđenog vadila i kačila. Ja ga raspoređujem, klečeći na betonu u ovom dupetu, a onda ga vadim i cedim ručno. Zato sam srećna. Da sam mlađa... Tvoja žena će, bre, da pere u lavoru. Do tad će Mašine potpuno da ukinu. A tvoja ćerka na Moravi. Ukinuće i lavore. Znaš što? Zato što će tako biti isprogramirano."

Znala sam ja i juče, k'o i sad što znam, da mi to majstor-dete nije krivo. Da mu je pun klinac pobesnelih domaćica i ležanja po prljavim smrdljivim betončinama, tik do klozetskih šolja. Da su mu rekli da priča to što priča, pod pretnjom otkaza. I da je lepo što mi je dao broj mobilnog, pa da sledeći put zovem njega, a ne servis. I što mi je indirektno priznao da postoji kvar: "Samo je isključite iz struje, ali neka ostane na programu na kome je bila. I odmah me zovnite. Pa ćemo da sredimo."

Sad ovo kuckam, al' s pauzama. Da se ne naprežem, da se ne oznojim, da ne moram majicu da bacim na pranje, pa da je raspoređujem, pa da zovem majstora, pa da zajednički hučemo u onom dupetu.

Ne znam da l' i to da pričam, biće vam dosadno, pa da ne smaram više nego što mora, al' za tih osam puta, dakle za nešto jače od tri nedelje, u kupatilo smo uneli i:

- visak;

- libelu;

- vinklu;

- šubler;

- metar od pet metara;

- gumene podmetače, komada četiri;

- filcane podmetače, komada četiri;

- fotokopirano uputstvo za upotrebu;

- dvoje naočara (kupljenih kod Kineza), jedne +1,50, druge +4,25. Tu su nam stajale stalno, da ne bi svaki čas uzimali one skupe i 'abali ih u onom dupetu;

Ja bila unela i sekiru, al' muž izneo.

U te nešto jače od tri nedelje ja sam:

- kukala;

- psovala;

- pljuvala;

- psovala k'o kočijaš;

- psovala gore nego kočijaš;

- plakala od besa;

- plakala tužno;

- plakala k'o kiša;

- ponekad šutirala mašinu, pazeći da ne ostanu tragovi;

- planirala, svaki put kad neće da centrifugira, kako ću da kupim "hekler" i zovnem taksi i kažem mu adresu i  platim kad me odveze do tamo i uđem unutra i pucam i  izađem a oni nikad više ne izađu, jer su isheklani;

- zamišljala kako će u pola sedam na b92 javiti "Danas je u Čačku osam (Il' sedam. Il' devet. Šta  znam kol'ko bi ih se zateklo. Kol'ko god!) osoba indirektno preminulo od posledica toplotnog udara. M.S., skorašnji kupac veš mašine, ušla je, naoružana, u prostorije servisa XX i sa vrata osula paljbu. U masakru je život izgubila i nedužna starica, koja se tu slučajno zatekla, ušavši da pita gde stanuje čovek koji prodaje med, a čiji je oglas videla na banderi ispred servisa. Ubica je ubrzo priveden i trenutno se nalazi u istražnom zatvoru u Čačku;  policija radi na rasvetljavanju ove nezapamćene tragedije. Istraga je u toku, a o svemu opširnije možete čuti u našim vestima u jedanaest."

- se raspitivala 'de mogu da kupim polovan "hekler";

- ostala bez informacije 'de mogu da kupim polovan "hekler";

Onda su, k'o što rekoh, poslali Majstora.