Danas neću da pričam ni o zemljotresu ni o Radiši. Još ne znam gde je bio zemljotres, ne znam ni gde je Radiša. Pošteno govoreći, baš me bre i briga za oba.
Neće biti ni ironičnih ni gorkih kontemplacija na temu.. ni jednu.
Jesam li vam rekla kako sam bila vickasta, pa u potpisu na jednom od stotinu blogova napisala "Kažu da sam ironična. A ja mislim da jesam."
Jeste, baš tako sam napisala. Duhovito, zar ne?
Volela bih da napišem pesmu.
Otišao si
U tvojoj sobi sad stanuje Tuga
Tebe nema
A tuga cvili
Nema da mi dâ kiriju za januar
Kažem joj
Traži drugu sobu
Tuga pada na kolena
Moli da ostane
Ja se sažalim
Odmahnem rukom - kao: OK, ostani, jebeš pare
Ona se osili
I siluje me, siluje, siluje
I tako danju i tako noću
Kao da zna da se nećeš vratiti
Nikad
I naći tragove njene bestijalnosti
Na mom telu
U mojoj duši
Uželela sam se da pročitam dobar tekst. Moj. Majke mi.
Juče nam nestalo plina. Kupismo novu bocu. Iz nje plin ne izlazi. Batalilo se dugme na šporetu? Hmmm... Nije tu nešto kako treba. Sve bilo u redu, a sad odjednom ništa nije.
Moguć scenario:
Stavljam džezvu da skuvam kafu. S obzirom da plin jedva izlazi, odlučim da se istuširam, dok ne provri voda. Ubacim veće drvo, da mi ne bude hladno. Ulazim u kadu. Kada beži od mene. Ne, ne beži, to je zemljotres. Pada čunak. Drvo samo što se razgorelo. Dim izlazi kroz rupu u kojoj je bio čunak. I plin izlazi. Izlazim i ja, iz kade. Izlazim i iz kupatila. Gola i mokra. Struje naravno nema, ali pored toliko aktivnih energenata, ne primećujem. Tražim šta da obučem. Ne mogu da odlučim da li teget čarapice sa belim pahuljicama ili prugaste, svebojne. Nerviram se. Dim se pretvara u vatru, jer je drvo bilo suva bukovina od mnogo leta. Tešim sebe da je to samo smirivanje tla južno od Gornjeg Milanovca. Skidam džezvu sa plinske ringle, pokušavam da ugasim plin, dobijam opekotine 2-3 stepena. Pokušavam da ugasim vatru koja sve veselije plamsa kroz rupu predviđenu da u njoj stoji čunak. Ne uspevam. Obuvam crne grilon čarape. Dolazi struja malo sutra. Idem do trafike da kupim cigare. Sretnem vatrogasni kamion i zamolim ih da svrate. Obećaju da hoće, čim ugase prethodno prijavljene požare. Poštuju redosed prijava, što me oduševi. Vraćam se u stan. Zapalim cigaru, padne žar sa nje i progori mi čarapu. E u pičku materinu kakav dan.