Jeste li primetili da na starijim slikama izgledamo mlađe?

Bili onomad  na večeri kod poznanika. Posle večere bila igranka.
Nisam igrala, a nisam ni čuvala kapute, ko baba u zadružnom domu, iz spota "Dugmeta". Džast sedela, pijuckala kiselu i gledala.

Svakakih ima i u "zatvorenim" društvima. Pomisliš ideš negde gde neće biti "joj šta me veselu snađe" situacija i zezneš se.

Pre nekolko godina bio tako neki lik, nov u društvu; objašnjavo mi da nije normalno biti u braku, a ne kresati sa strane. To daje životu uzbuđenje, injekciju adrenalina neophodnu da  dosadne  stvari i obaveze lakše završavaš, između ostalog. Jer ima nešto i u tome da te ne uvate, to je tek... misim, ne verujem da većina od vas nije imala (ne)sreću da mu neko to ne objašnjava.

Vidla sam da ne zna ko sam. Tojest vidi samo žensko koje bi malo odvajo. Nekolko popodneva i vikenda - onako, uzbudljivosti radi. Na stranu što sam sebe smatrala  prestarelom za take aktivnosti (ko ono kad više ne možeš da budeš član SSOJ-a), nego mi se, prvo i prvo i osnovno, nije dopao.

Pokazala sam interesovanje za razgovor i pitala je l se to odnosi na oba supružnika (kaka  glupa reč ovi supružnici.)

"A pa naravno. Nego šta. Žene i pre - pa dve trećine obaveza u braku su na njihovoj grbači. Znači njima je neophodan dodatni stimulans da se s tim budalaštinama izbore. Kako? Tako što će im neko govoriti da su poželjne, kupovati cveće, izmišljati nadimke iz milošte, voditi na romantične večere, rezervisati sobu u..." 
Al znate već, je l da?

Tek kad mi je i to objasnio, vidno sam se obradovala. Rekoh mu da se sad, kad čuh i to za žene, potpuno slažem. Evo poznanica jedne moje poznanice... Fina žena, a udata za budalu. Budala joj napravila dva deteta i ne skrašava se u kući. Ona trpela, nekad ćutala, nekad pokušavala da ga malo zainteresuje za brak i decu i nije uspela. Dumala i dumala,  i izdumala da od kolege potraži  pomoć, u vidu  nekolko doza uzbuđenja.

Tu se sad pa i on, još vidnije od mene, obradovo.

"Jel vidiš? Kažem ti ja. Taka vremena, niko neće da trpi. Ne razvedu se svi,  zbog dece i takoto, al da poverujem da je danas  neko nekom veran - e to bogami malo teže. I?"
"I nema "I". Još je u šemi s kolegom, zbog uzbuđenja,  a u braku sa mužem, zbog dece i takotoga. A možda ti njega i znaš?"
(Nek mi ikad više neko kaže da muškarci ne vode i ne vole abrove. Da, da.)

"Ko je on?"
Rekoh mu ime mog muža.

On malo kao nabra čelo, kao poznato mu, al ne može trenutno da se seti. Ma mora bre da ga zna...

"A ona? Ko je ona?"

Nećkala sam se, keve mi. Nije u redu. Već je bezveze i što sam rekla ime muškarca.

"Joj što mi poznato njegovo ime... ma setiću se, sigurno. Aj kaži i ko je ona!"

I pogleda me onako, ispod dugih, crnih trepavica. Pa me gledo  dudodugo. Zavodnički i polupijano.

I popustih, jbga. Šta ću kad sam slaba  na take poglede, pa i onih koji mi se inače ne dopadaju.

Rekoh mu ime njegove žene.

I?

I tako,  ovaj iz ove pričice,  onomad  na večeri kod poznanika, bio tamo, al sa ženom.

Ona se ljubazno pozdravila sa mnom, a on me samo pogledo popreko, bez reči. Ko da me nikad ispod crnih trepavica nije dugodugo gledo i predlago da se uzajamno uzbuđujemo.