„Драга моја сестро Љиљана. Ми се замало нисмо сви овде поудавили. И твоја мајка зато што она станује најближе реци Морави је могла да буде прва, али нисмо не секирај се. Изгубила сам пенкалу коју си ми послала или ми је у школи неко узео нисам сигурна само је нема. То нисам смела да признам родитељима само сам Рашку рекла па им је после он признао. Немој да ми шаљеш опет шта вреди кад ћу и њу да сатарим каже мама. У ствари како хоћеш, али немој после да буде да сам ти ја тражила. Боље ми пошаљи нешто за спашавање, ако опет буде поплава пa ме буду терали да се евакуишем. Пошто је хтела да пукне брана на Морави и да поплави цео Чачак затo смо две ноћи са камионом поштанским и чика Станком ишли на Здрављак. Пуна нас је била и приколица и кабина у којој је чика Станко седео и возио камион са нама. Из наше улице смо били сви само нису мој тата, Дађи, Мигода и Предо зато што су хтели да играју перфреранс. Неки људи на положају су ишли кроз нашу улицу од куће до куће и наређивали да сви морамо да се евакуишемо, али тата, Дађи, Мигода и Предо нису хтели да се евакуишу. Мени се није остављао тата па нисам хтела да идем, али ме нико ништа није ни питао само је мама рекла да полазим без речи иначе ће да напусти заувек мене и мог лудог оца па после нека видимо штаћемо. Ја и тата смо се дуго поздрављали и ја сам плакала као киша зато што он хоће да остане а ја морам да идем а уопште ми се не иде. У камиону је чика Срећко много смрдео на зној и био је пијан а његова стара мајка му је говорила да ћути пијандура ниједна. Сви су прво ишли да виде Мораву, јер је страшно надошла па носи куће и дрвеће и све редом. Ја и моја мајка смо ишле код твоје мајке па смо заједно видели кров од неке куће и мачку како мијауће на њему у мутној води. Било је страшно тужно и опасно. Учитељ нам је рекао да ће ако све буде како треба да се направи бедем и да се онда више нећемо плашити, али мој тата каже да то никад неће урадити. Ја не идем у школу већ девет дана а учитељ нам ништа није задао за домаћи па само читам књиге и играм се кад нема опасности. Ни у обданиште не идем, али то ми баш ништа није жао што је тако. На Здрављаку је лепо. Имамо и слике зато што је чика Мића понео Фотоапарат, али ми је мама казала да ти не шаљем ни једну зато што смо на њима испали као да нас је избацила поплава. Ако будемо ишли на море послаћу ти тада слике ако се будемо сликали. На Здрављаку је чист ваздух дрвеће и тако то само је блатњаво у пизду материну једва смо опрали чизме и ноге кад смо се вратили евакуисани. Смемо да на пумпи перемо блатњаве чизме и уопште све што је прљаво, али не смемо да пијемо воду зато што је блатњава и мутна. Него нам са неког брда довози чика Станко поштанским камионом у бурићима па је кувамо на шпорету и пијемо кад се охлади. Исто тако са том водом кувамо ручак, али пошто треба много бурића да би се све то радило и прале шерпе и тањири онда слабо кувамо него једемо зденка сир и гавриловићеву саламу и хлеба и кајмака и пекмез од шљива, али нам њега понестаје пошто смо га јели целе зиме са палачинкама и са хлебом. Ја то више волим него кад се кува ручак и у кући и у обданишту. Моја мама се плаши да ћу се испустити зато што не једем чорбасто, али ја мислим да ми ништа не фали. Само што сам бледа по лицу, али ја мислим да је то нормално кад си у опасности да побледиш као крпа. Још је ново да ће Шушију мама да роди бебу, али то још скоро нико не зна јер је само кратко у другом стању, па немој ни ти никоме за сада да кажеш. Кад смо се евакуисали сви су јој правили место у камиону да се што мање труцка. Шуши каже да ће да му се роди брат, али ја мислим да то он не може да зна зато што он нема још ни пет година. Баба Неда каже да се укрупњала и да ће сигурно бити мушко. Шуши каже да му не треба сестра зато што има мене а брата нема пошто он Рашка не рачуна у брата јер га стално цвеља. Моја мама каже да је важно да беба буде здрава и да има руке и ноге и све прсте и да престану да причају глупости као неке бабе гатаре као да је важно дали ће да буде дечак или девојчица. Ја мислим да је боље да буде девојчица зато што немам сестру. Уствари имам тебе и још неке, али сте сви велики па као да вас немам. Ствари које би требала да ми пошаљеш ако не направе бедем као што нам је учитељ рекао а поново буде опасност да пукне брана су ове: пенкала и зелена или црвена флашица мастила, ако можеш пошаљи ми што више флашица нека буде и плаво није важно али зелена и црвена ОБАВЕЗНО! Затим игру не љути се човече 2 комада и 3 велике лопте. Немој да буду оне што се дувају за плажу њих имам од прошле године него праве лопте за између две ватре и фудбал. Није важно које ће да буду боје али само да су велике. Чизме од гуме број 31. Можеш и за маму неке ако хоћеш јер она сигурно носи број као и ти. 1 провидни лењир дужине 40 центиметара. Фотоапарат као чика Мићин, зове се Лајка. Ако је много скуп онда ми га пошаљи за рођендан јер ми није хитно. Али требаће нам свима кад се Шушију роди брат или сестра. Хаљине никакве не мораш да ми шаљеш а мама је дала четири једној девојчици којој је Морава поплавила кућу док су се они евакуисали. Направила је велики пакет у који је ставила од свега по мало и четири моје хаљине и то им је однела док су још били у Чачку, али не знам код кога. Пошто та девојчица и њена сестра и родитељи немају где да живе у Чачку они су отишли у село јер тамо имају своје. Ако би опет била поплава и однела и нашу кућу ја не знам где би ми отишли јер немамо своје ниуједном селу. Али ваљда неће. Док смо ишли у школу ја сам сваки дан обилазила зграду у којој смо добили стан и онај човек у униформи што чува ми је казао да ће бити саграђена за годину дана. Мама се љутила што из школе долазим сва блатњава али шта сам ја крива што је на зградилишту блато. Али пошто сад не идем у школу већ девет дана нисам тамо била и не знам дали је још праве због поплаве. Кад смо били на Здрављаку моја мама је рекла тетка Златији: Госпођа Златија овде је као тамо где ми треба да се преселимо. Али ја тамо нећу ни у лудилу да идем да живим јер је на крају света. Мени је жао да се преселимо због Рашка али бих волела јер ми је школа прекопута па бих ја била једина која станује тако близу школе. Још мислим да поплава не може тако лако да однесе зграду као што однесе кућу. А мој тата каже него шта ћемо него ћемо да се преселимо чим зграда буде готова ићиће мама као бела лала да бих ја имала собу само за себе. Можеш да ми пошаљеш и панталоне од плиша са трегерима у бордо боји. Ако нема бордо може нека друга само да није плава или розе. 8 комада шарених увијача за свеске пошто су ми се ови стари упропастили. 2 футроле за оловке једна је за Рашка. 4 патент оловке, али да имају срца у резерви. 9 папилотни сунђеравих да увијем косу у висеће локне кад пођем код Славице на рођендан. Гвоздене што имају мама и Милена ме жуљају а оне што си нам пре послала смо дали тетка Бранки још пре поплаве и никад нам није вратила. Ако се чудиш што ти сад пишем на линије а до сад сам на коцке то је зато што сам потрошила сав папир на коцке. Не смем више да цепам из свеске убиће ме мама. Ако хоћеш ти ми пошаљи и свакакве свеске са шареним корицама па ћу онда моћи да ти пишем више. Жвакаће гуме розе боје као цигаре ми пошаљи највише што можеш њих сви воле да жваћу а оне што миришу на чај од нане не мораш јер су љуте и не свиђа ми се што не умем да направим балон од њих. Значке ми обавезно пошаљи било које само нека их буде много. Салфете са деда Мразом сам заменила са једном Милицом Константиновић за две значке. Прва петолетка и Змај! Ако хоћеш ти ми их пошаљи опет, али немој да су са деда Мразом. Гипс ми је чика Љубче скинуо пре 20 дана али ме помало боли рука још увек. Терају ме да носим Рашкову кофицу са песком, али је она сва излупана па ме је срамота и носим је само увече по дворишту кад нико не гледа. Ако хоћеш ти ми пошаљи неку нову шарену и неизлупану па ћу је носити сваки дан по цео дан пошто и тако не идем ни у школу ни у обданиште. Зато ми је и рукопис овако шкрабав а ипак имам чисту петицу из рукописа. Морам сад да идем да купим нани цигаре. Како си ти? Много те воли твоја сестра Цилка“.