Pesma napisana prijatelju kao poklon za četrdeset peti rođendan. Jedina ikad napisana s moje strane. A on se ne seća. Kaže nisam je napisala. Kaže nisam je kod njega na sajt OVDE
okačila. Kaže nismo se ni slikali. Još traje diskusija. Do kraja će reći da ni ja ne postojim. Ili da me se ne bar on seća. Što mu dođe na isto.
Budala. I on i onaj drugi. Al' kad ih volim, ko mi kriv.
Pesmica sa četrdeset pet zvezdica
Ti si, je l' da, ovog sajta gazda*,
dok, u stvari, ovde si povazda*,
da popraviš brljotine i ispravljaš žvrljotine.
Sreća da sam sebi zabranila
(da te ne bih živog sahranila)
da i ovde tražim odgovore
i prosipam fazone i fore,
da ne kažem i još nešto gore.
Jer...
Kad zaplovi Hogarova Arka
zalepih se za tebe k'o taksena marka.
K'o da ti se nisam, samo malo ranije,
dok je još skripta* bila cela,
na glavu pela.
Atajlo kukumavči, Skaj joj tumači.
Iskaču joj* prozorčići, ne valja joj font.
Da kvotira ne ume, ni u šta se ne razume*.
Pa u drugima traži* krivce,
al' ti si im'o armirane živce.
Ispravlj'o si njene greške,
greške teške, a sve peške*.
Da te upoznam bila mi je želja pusta.
To se i dogodi trideset i nekog avgusta*.
I čim sam te upoznala odmah sam ti se dopala*.
Kako sam te videla ja sam ti se svidela*.
Poljubih te dva-tri* puta, na Hogara smrtno ljuta.
Jer mi nije dao* da Miri i tebi kupim nešto više
od dvesta grama kafe,
kakav kliše!
Bila sam ozbiljna i fina
dok mi se po glavi razlivala milina*.
Rešena da ostavim utisak povoljan
da me ne oceniš sa "nedovoljan".
Ti i ja, kakva kombinacija.
Ti o svemu znaš sve, ja o ponečem reč ili dve.
Ipak...
Smejao si se mojim glupostima*
svojim medenim* ustima.
Zaboravljajući da si zbog mene nerve kidao
i, ko zna, možda i sakriven ridao*.
Pa zato...
Mnogo te volim, Nenade.
Šteta što sudbina ne dade
da se sretnemo ranije, pa da ti kažem šta mi je*.
I da me shvatiš ispravno, a ne k'o neki* tamo.
Želim ti srećan rođus.
Bogat je ovaj globus
jer neko kao ti na njemu postoji.
Smeje se*, živi i diše
i divne pesme* piše.
A ne k'o Atajlo da muca*
u ovoj pesmi od srca.
SREĆAN TI ROĐENDAN, NENADE.
* * *
______________
______________
* Bzvz izabran "gazda". Al' morala sam, zbog rime, videćeš ako nastaviš da čitaš.
* "PovazdaN" je pravilno, samo da se zna. Ali se ne rimuje sa gazdom.
* Na njoj Pandur ZG, na KALADONTU, forever ulazi u istoriju, koristeći za spuštanje apsolutno čarobnu reč - PANDURANT.
* Pa'i kad sam čas treće čas prvo lice jednine.
* Što jes' - jes'.
* I dalje sam (nesumnjivo) treće lice. Da me poslužila inspiracija, u devetoj strofi (koje nema, zbog nemanja inspiracije) sam mogla biti kraljevska množina.
* Neviđeno na ovim sajber prostorima, a i šire.
"Ovako ćemo. Idi gore levo, klikni "refresh" ili "undo". Ili klikni na dugme ispod. Kad ti se otvori boks za dijalog, upiši malim slovima svoje..." - počneš da mi objašnjavaš.
"Ja nemam "refresh". Nemam ni "undo". A nema mi ni tog dugmeta" - odgovaram k'o iz topa. "A mala slova mi ne rade, jer mi se batalio Kaps Lok. Kakav boks?" - dodajem u osmoj brzini besa. Nervoze. Razgoropađenosti.
* Da se dogodilo u maju, pisalo bi "Bio je maj kad smo se sreli ja i Skaj." Ali nije bio maj. Nego avgust.
* Skromnosti, ime ti je Milica.
* Skromnosti, nickname ti je Atajlo.
* Lažem, svoga sam te izbalavila.
* Čuj "nije dao!" Na jedvite jade sam i kafu iskamčila. Rek'o mi da ne budem seljanka i da se manem palanačkih adeta.
* A vala, i kod tebe u sobi je bilo dvesta stepeni.
* Kapitalnim.
* Fuj, ljiga! Zbog tvog avatara (Nikola Tesla), memorisala sam da si rođen na Svetog Nikolu. Al' malopre mi "nešto" reče da proverim. Inače, da sam se na vreme setila, video bi kakvu bih pesmetinu napisala.
Ovako, imam rimu "glupostima/ medenim ustima". Bljak!
* Ko zna? Ne znam da l' si ridao, al' vrištao od smeha mojim pitanjima jesi, priznaj!
* Sličan slučaj dogodio se i Zdravku Čoliću. (Ili Merlinu?) Ali to mi je nikakva uteha.
* Ne znaš ih ti.
* Medenim ustima;
* Ne samo pesme, nego i romane. A tek priče. "Vruća čokolada" - VAU!
* Sad kad, mucajući, završih pesmu, prelazim na prozni deo.
Prozni deo
'Esi čuo za fonostilistički stih?
A za fotoplazmu?
Supstancijalnu modifikaciju?
A za anomaliju i opstrukciju u pomenutoj supstancijalnoj modifikaciji?
Nisi?
A ja, vidiš, sanjam kako narušavam signalnu organizaciju stiha, pokušavajući da uradim nešto što ne umem. Pre toga, sanjam karambole nastale poremećajem stihovne semantike.
Čoveče!
Ovrljavila sam nad fonološkim epentezama, paragogama, sinkopama, aferezama, apokopama, disimilacijama...
I dalje pokušavam da utuvim promenu neutralnih oblika izostavljanjem ili zamenom mesta nekom strukturalnom elementu.
Do prostriktivne i transpozicione fotoplazme još nisam stigla, ali sam, prelistavajući, videla da me čekaju.
I stihovna sekvenca.
I homofonijska preciznost rimovanih parova. (glupostima/mednim ustima, gazda/vazda...)
I sve to za dž.
A ko za klinac, oduvek i zauvek, "romantika" i "matematika" se rimuju. Meni bar.
Ti si, je l' da, ovog sajta gazda*,
dok, u stvari, ovde si povazda*,
da popraviš brljotine i ispravljaš žvrljotine.
Sreća da sam sebi zabranila
(da te ne bih živog sahranila)
da i ovde tražim odgovore
i prosipam fazone i fore,
da ne kažem i još nešto gore.
Jer...
Kad zaplovi Hogarova Arka
zalepih se za tebe k'o taksena marka.
K'o da ti se nisam, samo malo ranije,
dok je još skripta* bila cela,
na glavu pela.
Atajlo kukumavči, Skaj joj tumači.
Iskaču joj* prozorčići, ne valja joj font.
Da kvotira ne ume, ni u šta se ne razume*.
Pa u drugima traži* krivce,
al' ti si im'o armirane živce.
Ispravlj'o si njene greške,
greške teške, a sve peške*.
Da te upoznam bila mi je želja pusta.
To se i dogodi trideset i nekog avgusta*.
I čim sam te upoznala odmah sam ti se dopala*.
Kako sam te videla ja sam ti se svidela*.
Poljubih te dva-tri* puta, na Hogara smrtno ljuta.
Jer mi nije dao* da Miri i tebi kupim nešto više
od dvesta grama kafe,
kakav kliše!
Bila sam ozbiljna i fina
dok mi se po glavi razlivala milina*.
Rešena da ostavim utisak povoljan
da me ne oceniš sa "nedovoljan".
Ti i ja, kakva kombinacija.
Ti o svemu znaš sve, ja o ponečem reč ili dve.
Ipak...
Smejao si se mojim glupostima*
svojim medenim* ustima.
Zaboravljajući da si zbog mene nerve kidao
i, ko zna, možda i sakriven ridao*.
Pa zato...
Mnogo te volim, Nenade.
Šteta što sudbina ne dade
da se sretnemo ranije, pa da ti kažem šta mi je*.
I da me shvatiš ispravno, a ne k'o neki* tamo.
Želim ti srećan rođus.
Bogat je ovaj globus
jer neko kao ti na njemu postoji.
Smeje se*, živi i diše
i divne pesme* piše.
A ne k'o Atajlo da muca*
u ovoj pesmi od srca.
SREĆAN TI ROĐENDAN, NENADE.
* * *
______________
______________
* Bzvz izabran "gazda". Al' morala sam, zbog rime, videćeš ako nastaviš da čitaš.
* "PovazdaN" je pravilno, samo da se zna. Ali se ne rimuje sa gazdom.
* Na njoj Pandur ZG, na KALADONTU, forever ulazi u istoriju, koristeći za spuštanje apsolutno čarobnu reč - PANDURANT.
* Pa'i kad sam čas treće čas prvo lice jednine.
* Što jes' - jes'.
* I dalje sam (nesumnjivo) treće lice. Da me poslužila inspiracija, u devetoj strofi (koje nema, zbog nemanja inspiracije) sam mogla biti kraljevska množina.
* Neviđeno na ovim sajber prostorima, a i šire.
"Ovako ćemo. Idi gore levo, klikni "refresh" ili "undo". Ili klikni na dugme ispod. Kad ti se otvori boks za dijalog, upiši malim slovima svoje..." - počneš da mi objašnjavaš.
"Ja nemam "refresh". Nemam ni "undo". A nema mi ni tog dugmeta" - odgovaram k'o iz topa. "A mala slova mi ne rade, jer mi se batalio Kaps Lok. Kakav boks?" - dodajem u osmoj brzini besa. Nervoze. Razgoropađenosti.
* Da se dogodilo u maju, pisalo bi "Bio je maj kad smo se sreli ja i Skaj." Ali nije bio maj. Nego avgust.
* Skromnosti, ime ti je Milica.
* Skromnosti, nickname ti je Atajlo.
* Lažem, svoga sam te izbalavila.
* Čuj "nije dao!" Na jedvite jade sam i kafu iskamčila. Rek'o mi da ne budem seljanka i da se manem palanačkih adeta.
* A vala, i kod tebe u sobi je bilo dvesta stepeni.
* Kapitalnim.
* Fuj, ljiga! Zbog tvog avatara (Nikola Tesla), memorisala sam da si rođen na Svetog Nikolu. Al' malopre mi "nešto" reče da proverim. Inače, da sam se na vreme setila, video bi kakvu bih pesmetinu napisala.
Ovako, imam rimu "glupostima/ medenim ustima". Bljak!
* Ko zna? Ne znam da l' si ridao, al' vrištao od smeha mojim pitanjima jesi, priznaj!
* Sličan slučaj dogodio se i Zdravku Čoliću. (Ili Merlinu?) Ali to mi je nikakva uteha.
* Ne znaš ih ti.
* Medenim ustima;
* Ne samo pesme, nego i romane. A tek priče. "Vruća čokolada" - VAU!
* Sad kad, mucajući, završih pesmu, prelazim na prozni deo.
Prozni deo
'Esi čuo za fonostilistički stih?
A za fotoplazmu?
Supstancijalnu modifikaciju?
A za anomaliju i opstrukciju u pomenutoj supstancijalnoj modifikaciji?
Nisi?
A ja, vidiš, sanjam kako narušavam signalnu organizaciju stiha, pokušavajući da uradim nešto što ne umem. Pre toga, sanjam karambole nastale poremećajem stihovne semantike.
Čoveče!
Ovrljavila sam nad fonološkim epentezama, paragogama, sinkopama, aferezama, apokopama, disimilacijama...
I dalje pokušavam da utuvim promenu neutralnih oblika izostavljanjem ili zamenom mesta nekom strukturalnom elementu.
Do prostriktivne i transpozicione fotoplazme još nisam stigla, ali sam, prelistavajući, videla da me čekaju.
I stihovna sekvenca.
I homofonijska preciznost rimovanih parova. (glupostima/mednim ustima, gazda/vazda...)
I sve to za dž.
A ko za klinac, oduvek i zauvek, "romantika" i "matematika" se rimuju. Meni bar.