WiNgd&nGs

Da u Srbiji nije više od 30% nepismene (što aktivno, što pasivno) populacije, rekla bih da sam polupismena.

Neke blogove ovde samo razgledam. Ne mogu da ih komentarišem, jer im ne znam ili kôd ili jezik kojim su pisani, mada su "filtrirani" i kao na srpskom su.

Samo da ovo ispričam, pa nastavljam o kôdu.

Acijort, amijlotšip hinažuroan, acarakšum ilajats us an amacinepets apoksoib „aksejtuS“. Merkorue ej zork rozorp govs gonrc apižd, zork onrc olkats, oanzoperp gondej. Oitav’od es gonlibom. „Aj mas. Jašuls.  Edvo it ej JL! O’gebop zi atišinadbo, adelgzi. „Jakils ag minlibom, ad mami zakod dak medub oižut ecičatipsav.Okat il ino ujavuč uced!“ – ončinap ej i oilom i aovidjeran salg as egurd enarts.

Ako slučajno ne razumete, evo male pomoći;

Trojata, so pistolata nabudžuvanih, muškatira stojali su od stepenite kinos „Suteeska“. Eurotokremotov ji kros pendžerot od svoi crnije veliki terenski avtov kroz crnije staklić prepoznuva jednejega. Se dovati se za celularni. „Te sam gi gu ja. Slušavuj gi što zborim ti. Eve ti go gi ovdeja LJ! Zbrisaja gi je od vrtići, ja bi gu reka. „Usnimavaj mi gu so celular, će mi to budne korpus od deliktija kij gu budem predava čuvarke na sudot. El gi oni takot pazeju na najmanjijie!“ – vrištaja je molećuvim i naredbodavatelnim glasotom taj sa onije strani.

I dalje nije jasno?

A ovako?

Трима мъже, въоръжени с пистолети мъже стояха по стъпките на кино "Сутјеска". Еупокрем през прозореца на черния си джип, черно стъкло, признат. Доватио бъдат мобилни. "Аз съм. Слушай! Ето Љ! Избягал от детската стая, както изглежда. "Снимай мобилен, имате доказателство, когато съди учител. Така те държат децата "- паникьосал и се молех и поръча глас от другата страна.

Jok?

Jbšga, ponestalo mi ideja. Možda još samo ovako:

Troic@, 3,14whyljim@ ŽaN&HnAoRU racamuSHka, staIla su nA °iCaMa 2oswhoPA “SuTyes →”. €crem is…

 ↔

 ←

 →

 ↕

Okreni-obrni:

_______________________________________

Тројица, пиштољима наоружаних, мушкараца стајали су на степеницама биоскопа „Сутјеска“. Еурокрем је кроз прозор свог црног џипа, кроз црно стакло, препознао једног. Дoватио се мобилног. „Ја сам. Слушај! Овде ти је Љ! Побего из обданишта, изгледа. „Сликај га мобилним, да имам доказ кад будем тужио васпитачице. Тако ли они чувају децу!“ – панично је и молио и наређивао глас са друге стране.

_________________________________________

Obećala nastavak o kôdu pa nastavljam o  kôdu.

Kad jednog jutra budu samo nepoznati kôdovi, ta ću gi kupim heklicu i „tulipan“ broj 15. drapave boje.

Bolje heklicu nego hekler.